Драгутин Матић, српски војни извиђач, познат и као “Око соколово”, рођен је 10. јануара 1888. у Калетинцу на обронцима Суве Планине. Учествовао је у балканским ратовима и у I св. рату.
“Дете без детињства, дечак без дечаковања, момак без момаковања. Рано је остао без мајке, убрзо и без оца. Чувар оваца, коза, говеда, коња. Онда печалбар. Па војник и ратовања… Две године војник, коњаник, 7 година ратник”. Цитат из књиге “Мој отац, Око Соколово”.
Познат је по ратној фотографији која је обишла свет. Драгутин, коњаник и пешак, знао je да се неопажен привуче непријатељу, да га преброји, види како је наоружан, да се затим неопажен врати на положај и о томе обавести своје старешине … Сваки његов извештај био је поуздан. И драгоцен. И није чудо што су му старешине, командир чете поручник Александар Мијалковић, командант батаљона капетан Владимир Пешић и командант пука Милић Милићевић, поверавали само оне задатке у којима се испољавају сналажљивост, мудрост, лукавство, срчаност…
Фотографија је обилазила свет, али до њега није допрла. Све док се није нашла на омоту грамофонске плоче
“Марш на Дрину”. Стари ратници су га одмах препознали. Костадинка Савић познавала је Драгутина. Кад је видела омот на плочи, узвикнула је: “Пази, Драгутин Матић …” Купила је плочу и послала је на Матићеву адресу. Тако се Драгутин поново сетио војевања. Присећао се да су се неки људи са фотографским апаратом кретали око њега, да су га сликали….
Ретко је говорио о рату. Није помињао ни своја одликовања. У ствари од почетка II светског рата није их више ни имао. Његова жена Круна, плашећи се Бугара спаковала је одликовања у дрвени сандук и закопала близу реке. Учинила је то 1941. Круна је највише страховала од Бугара, јер је у I светском рату била сведок њихових зверстава. Тако су заувек нестала знамења о сналажљивости и храбрости Драгутина у три рата.
Био је скроман. Кад год је започињао причу о ратним догађајима, прекидао је оног часа кад је требало да помене своју личност. Бојао се да не личи на хваљење, матрао је да ту нема шта да се говори. То је за њега била битка за отаџбину. А отаџбини се даје све. Без роптања и без хваљења.