Крајем октобра 2015. године у остацима средњовековног града Рудника пронађена је метална плочица на којој се налази угравиран шлем са бивољим роговима и натпис: „Господин Лазар кнез све српске земље“. Матрица за печат кнеза Лазара израђена је од легуре бакра, олова и калаја.
Печат је откривен током археолошких истраживања на планини Рудник, на локалитету Дрење (двориште С. Марковића). Први пут је представљен јавности у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу у октобру 2015. године. На металној плочици — матрици за отискивање печата — приказан је препознатљив шлем са украшеним бивољим роговима и натписом „Господин Лазар кнез све српске земље“. То је био заштитни знак кнеза Лазара. „Овај грб се види на припрати кнеза Лазара у Хиландару, а у Музеју Српске православне цркве у Београду чува се и дугме са његове одоре, такође са шлемом и бивољим роговима“, наводи археолошкиња Ана Цицовић.
Историчари истичу да су на Руднику у различитим епохама боравили многи владари. За кнеза Лазара ова планина представљала је значајан извор економске моћи.
„Они се овде нису одмарали. Овде се радило, овде се нешто веома важно производило, овде се ковао новац. Кнез Лазар је Раваницу градио од новца који је кујен на Руднику“, каже мештанин Слободан Марковић.
Типар са заштитним знаком кнеза Лазара потврђује да је он боравио на Руднику и да је управо ту издавао повеље. Свој грб је отискивао у злату или воску. Матрица, скривена у земљи више од шест векова, представља изузетан археолошки и историјски налаз.
„Овај налаз је јединствен јер смо до сада познавали само отиске печата који се чувају у различитим ризницама. Ово је први пут да је пронађена и сама матрица којом је печат прављен. Њу је могао да носи само кнез Лазар или неки његов најближи сарадник из дворске канцеларије“, истиче Цицовић.
Према речима Слободана Марковића, није случајност што је печат пронађен управо на том месту: „Ко зна шта се све налази овде где стојимо, јер је пут касније направљен и све је zatrпано. Али, назире се много тога. Дејан Радићевић је много учинио тиме што је покренуо ова истраживања“.
Овај јединствени налаз на Руднику намеће обавезу наставка истраживања која су 2015. године спроводили археолози Филозофског факултета у Београду и Музеја рудничко-таковског краја.