Крајем октобра 1944. у селу Јабука код Панчева партизани су стрељали 72 пилота ваздухопловства
Краљевине Југославије. Душан Мандарић, син Исе Мандарића, једног од убијених пилота, надаo се да ће формирање владине Комисије за проналажење масовних гробница у којима се налазе жртве комуниста из времена Другог светског рата, допринети да се коначно сазна истина о судбини његовог оца, али ни та комисија није урадила ништа по овом питању.
Након капитулације Краљевине Југославије, Иса Мандарић, пилот краљевског ваздухопловства, успео је после многих перипетија да се настани у Земуну, само дан пре него што је Земун постао део
НДХ. Ту су Мандарићи живели током окупације и дочекали ослобођење Београда. А само три дана касније, 23. октобра 1944, партизанска команда је позвала све старе пилоте краљевског ваздухопловства да се јаве у команду у Панчеву и помогну у ослобађању земље од окупатора.
– Као човек који је читав живот посветио авијацији, отац је био пресрећан. После четири године поново му се пружала прилика да лети. Био је 25. октобар када смо га мајка, брат и ја испратили за Панчево, не знајући да одлази у смрт. Недељу дана касније сазнали смо да су отац и још 71 пилот са рукама везаним жицом одведени на Стратиште код села Јабука, спуштени до Тамиша и ту стрељани. Дакле 72 пилота, све бољи од бољег, стрељани су без икаквог разлога, само зато што су у једном периоду служили краљу и отаџбини – сећа се Душан Мандарић, који је тада имао осам, а његов брат десет година.
Више од шест деценија касније, јула 2007. године, Душан је посетио Историјски музеј у Панчеву и поднео захтев да му се омогући увид у сву документацију из октобра 1944. Речено му је да музеј о случају стрељаних пилота не поседује никакву документацију. А након формирања владине комисије која је требало да прегледа архиве и утврди спискове убијених без суђења од 1944. до 1946. године, државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен изјавио је да ће се помно радити на случају стрељаних пилота, али од тога није било ништа.